Zašto lako odustajemo od svojih ciljeva

Zašto lako odustajemo od svojih ciljeva

Imamo nekoliko scenarija odustajanja:

1. Mrzi me. Dosadno mi je. Imam preča posla. Ne radi mi se to. Ne mogu.
2. Nije vreme za to. Ne sad. Sutra ću.
3. Stalno me nešto prekida. Onda zaboravim. Nastaviću. Evo obećavam.
4. Počela sam ali sam dobila mnogo bolju ideju i shvatila da mi to nije prioritet. Krenula sam sa tim novim puna entuzijazma, ali sam i to ostavila na pola jer se ispostavilo da je nešto treće mnogo prikladnije u ovom trenutku. I tako…

Knjigu “1000 razloga zašto nisam uradila to što sam sebi obećala” može svaka od nas da napiše. Što da kupujem tvoju kad imam svoju, zapitala bi se svaka žena sa imalo životnog iskustva!

I šta se dešava dalje, u sklopu ovih scenarija (a vi izaberite koji je vaš –  pod 1,2,3 ili 4)?

E onda sebe kritikujemo, kinjimo, opravdavamo pred drugima, tražimo izgovore, objašnjavamo i dosađujemo. Pa obećavamo da ćemo se promeniti i krećemo u još jedan krug.

A može i obrnuto.

Nekad se desi i da sve ispadne kako smo zamislile i ispunimo svoj cilj. Ali šta radimo onda? Ništa. Jer se to podrazumeva. Nema nagrade, nema reči hvale jer je to sitnica i ne zaslužuje da bude tema. Tja. Pa naravno. Nije bog-zna-šta. Najbolje krunu sad da stavim jer sam napokon počela da se ponašam kao zrela žena! Svašta!

U svakom slučaju, uspele ili ne, jednako se loše ophodimo prema sebi. Grubo. Kritično. Osuđujemo se sa lakoćom, tako komuniciramo i sa drugima jer verujemo da ako same kažemo po neku lošu reč o sebi, tu i tamo, drugi će nas pomaziti, reći nešto lepo, ili nas bar neće oni napadati. Napad je najbolja odbrana, kako god da okreneš.

Ali čemu toliko kriticizma, čemu toliko nevoljenja sebe?

Pre dve godine, kad je nastao Srcodar, pokrenula sam jedan mini projekat pod nazivom First Love Yourself. Tada taj koncept nije bio toliko popularan, kao sada, čini mi se. I to je dosta dobro išlo. Žene su pisale šta rade iz ljubavi prema sebi, kratko, par rečenica, imale su simpatične ideje – daju sebi više vremena da se odmore posle posla, ili odu same na more, ili slušaju neku lepu muzikicu, čitaju ženske časopise, i sl. Na pitanje je odgovorio samo jedan muškarac i on je rekao: “Sve.”

Šta radiš iz ljubavi prema sebi? Sve.

Nama je to bilo čudno. Isto kao što je njemu bilo čudno što mi imamo neke posebne strategije koje moramo da izmislimo i da podelimo i da jedna drugu na to podsetimo.

Jedna prijateljica mi je rekla: “Ne umem da ogovorim na to pitanje. Ja nemam talenat za život”. Druga mi je rekla: “Izvini, Mina, ali ne bi bilo fer da izmišljam sad nešto. Ja ne volim sebe. Ne sviđam se sebi.” Treća mi je rekla: “Super ti je ideja, razmisliću o tome ili ću pitati decu, one će sigurno znati!”. A jedna koleginica: “Ej, stvarno sorry ali nemam sad vremena da se bavim time, u nekim sam projektima”.

Pa stvarno, šta nam je? Onako kolektivno, nama ženama? Zašto ne volimo sebe?

Dakle, odgovor na pitanje ZAŠTO LAKO ODUSTAJEMO OD SVOJIH CILJEVA je ZATO ŠTO NE VOLIMO SEBE.

Kad suštinski ne voliš sebe, baš te briga za tamo neke ciljeve za koje treba debelo da zalegneš i da se još više mučiš.

Sad se otvara novo pitanje: Zašto ne volimo sebe?

Zato što nismo naučene da je to OK i da staviti sebe na prvo mesto nije sebično. Zato što nas niko nije podsticao da uzmemo vreme za sebe (dok je sa druge strane opšte poznato da muškarci moraju da se izduvaju malo). Zato što naše mame nisu bile reprezentativni primeri od kojih bismo to mogle da naučimo, oooo naprotiv. One su nas savetovale da se pritrpimo, stisnemo, smanjimo doživljaj, spustimo kriterijume i zadovoljimo manjim. Moja mama je viknula kad je čula da se razvodim: Pa zašto? Niko te neće više voleti od njega!” (od mog tadašnjeg muža)

To me je jako zabolelo. Od svega što mi je ikada rekla, to me je najviše zabolelo.

Zašto me niko neće više voleti? Zašto ja nisam vredna ljubavi nego ispade kao da se našao neki divan čovek koji me je ipak, uprkos svim mojim manama, zbog svoje dobrote voleo. A ako ispustim tu priliku, više je nikad neću naći jer nema još takvih ljudi. Bio taj jedan jedini. A kad to misli moja rođena majka, zar ne misle tako svi?

Ne volimo se jer smo tako naštelovane. Tako smo isprogramirane. Tako smo istrenirane. Kodirane. Kolektivno.

Međutim, polako se budimo. Sve masovnije. Osvešćujemo se. Prepoznajemo se. Bivamo nežnije. Shvatamo da ima nešto i u toj nazovi “sebičnosti”, i da je najvažnije staviti sebe na prvo mesto.

Nama ženama nikad nije glavna stvar cilj nego proces. Loži nas lepota. Lakoća. Uživanje. Zamišljene smo da tako funkcionišemo. Takva nam je priroda!

Neka se muškarci takmiče i postavljaju sebi ciljeve, a mi ćemo isto to, samo na drugi način – uz stavljanje procesa na prvo mesto.

Sve može ali na naš način.

Eto zato Srcodar ima srculenca. Zato što treba da nas nauči tom prvom koraku da se ne podrazumeva da ću ispuniti ono što sam sebi obećala nego da je svaki korak na tom putu super i da zavređuje BRAVO. Svaki dan. Svih 28 dana.

Pa ispočetka.

Novih 28 dana sa novom navikom. Sve dok se nekako spontano, iz duboke dubine, ne probudi ljubav prema sebi. Koliko god da je (sporednih) navika za to potrebno.

Neka od nas je možda tome blizu, pa će joj se suština prihvatanja, prepoznavanja i voljenja sebe otvoriti posle prvog Srcodara. Neka treba prvo da nauči novi jezik, da počne da redovno vežba, da pleše i da smrša 2 kg, da bi joj kliknulo da je mnogo važnije od svega toga što je u međuvremenu uspostavila nežniji odnos prema sebi.

Ciljevi su OK, uspeh je takođe OK, ali nemojmo preterivati! Najznačajnija navika od koje ćemo imati najviše koristi je ljubav prema sebi.

Kad je jednom usvojimo, lako će se iz nje ostvariti i svi drugi, manje važni, i sasvim prolazni, zacrtani ciljevi.

Pa, lejdis, koji vam je cilj za 2018?

Pročitajte i sledeće...

Podelite članak sa prijateljima!

Pridružite se zajednici!

Prijavite se ukoliko želite da dobijate ekskluzivni materijal koji će vam pomoći da redizajnirate svoju svakodnevicu tako da bude u potpunosti u skladu sa vašim željama iz srca.

Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.

Srcodar otvara Srce. Svi znamo da su najtužnije neispričane priče. Ako vas neki deo duboko dirne, molim vas, napišite komentar i inspirišite nas svojim zapažanjem i uvidom. Želimo da čujemo i vašu priču, važna nam je :)

Tags:
Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.
PREUZMI TABELU ŽELJA
BESPLATAN VODIČ ZA USPEŠNE ODNOSE
(Prepo)znajte 12 tipičnih obrazaca ponašanja ljudi kad su u problemu i kako da majstorski na njih odgovorite!
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.
POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK FOLDER.
Uspešno ste se prijavili. Hvala!
Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.
PREUZMI TABELU ŽELJA